/ 1
Živadinka Čajić iz Brusa je do sada skuvala na stotine starih jela iz potkopaoničkog kraja i za mnoge osvojila nagrade na takmičenjima.
Pita sa borovnicama se prvo našla na stolu porodice Čajić iz Brusa. Mada je i mnoštvo drugih jela koje je Živadinka pripremila, na način svoje majke Leposave i kasnije svekrve Koviljke, prvo isprobala kod kuće a onda spremila za takmičenja narodnih i zaboravljenih specijaliteta. Nana Koviljka je 1925. pohađala Domaćičku školu u Aleksandrovcu, dakle, znanja i iskustva na pretek.
Zato Živadinka kao od šale pravi mirisne hlebove, kasapski đuveč, štrudlu sa sirom, posni gulaš sa šampinjonima, starinski kolač bokčalučić, ružice sa salom i orasima. Nagrade na takmičenjima došle su kasnije kao i pisanje knjige recepata „Tradicionalna jela Brusa i potkopaoničkih sela”. Mada, kada razgovarate sa ovom vrednom ženom, ponajmanje očekujete da kaže – da je po zanimanju časovničar. Majstorski kuva, a u dušu poznaje satove, za šta je „kriv” suprug Srba.
– Osnovnu školu sam završila u rodnim Zlatarima, ali sam vrlo rano počela da pomažem majci i čuvam mlađeg brata i sestru, nadgledam pristavljeni ručak ili hleb koji se peče. Majka je sav posao u polju i vinogradu obavljala sama jer je otac Budimir radio u opštini kao delovođa – seća se Živadinka.
Po završetku osmogodišnje škole 1962. godine upisala je gimnaziju u Brusu, bile su to prve generacije gimnazijalaca u Brusu. Desila se tu i ljubav sa mladićem iz komšijske kuće. On, Srba, radio je kao precizni mehaničar, časovničar i graver i tu se krije razlog što je Živadinka posle rođenja sinova Nebojše i Ivice počela da se bavi sajdžijskim zanatom.
– Imala sam želju da pokušam. Dok je svekrva, naša nana, čuvala decu, ja sam pored muža učila o satovima, rezervnim delovima, njihovim nazivima. Brzo sam ušla u suštinu svega, rasklapala, sklapala, kad ih popravim, vratim im život – seća se.
Pošto je savladala zanat i bila sigurna da može samostalno da radi, stekla je kvalifikaciju za časovničara i od tada vodi radnju koja se nalazi u ulici Bratislava Petrovića u Brusu. Ide na sajmove, putuje u inostranstvo da nabavi rezervne delove i u slobodnom vremenu – kuva, mesi, ide na takmičenja i ima pozamašnu kolekciju priznanja, diploma, nagrada. Sa republičkog takmičenja „Zlatne ruke Srbije” za osvojena prva mesta donela je desetak pehara za pripremu tradicionalnih jela Srbije, mada je volela da svoje specijalitete pokaže i na priredbama posvećenim zdravoj hrani, zaboravljenim jelima... Gostovala je na televiziji, kuvala pred kamerama.
– Moj prvi zapaženi nastup bio je 1996. i 1997. godine kada je Kulturni centar Brus organizovao izložbu zdrave hrane našeg podneblja kao i izložbu ručnih radova – ističe Živadinka Čajić, a onda ređa takmičenja, sabore, sajmove turizma, smotre, gradove, sela, uvek pominjući i druge žene s kojima se pojavila.
U međuvremenu su sinovi porasli, stekli svoju porodicu, stariji Nebojša se iz zlatare u Majdanpeku vratio kući u Brus i otvorio svoju časovničarsko-zlatarsku radnju, oženjen je učiteljicom i ima ćerku i sina. Mlađi Ivica, elektrotehničar, takođe oženjen, otac dva dečaka, na Kopaoniku, na malom Karamanu drži bife „Skituljko”. I u njemu se služi već pomenuta pita sa borovnicama, koju Živadinka sprema po svom receptu. Zvuči možda malo neobično, ali desetočlana porodica Čajić živi pod istim krovom i podrška je iskusnoj Živadinki.
Izvor:politika.rs
|
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |
