Brusjanka Aleksandra Simić usavršava znanje u Vermontu

Ocena korisnika:   / 0

Vest jeste da je iz 2009. godine ali je lepo pročitati da i naši đaci dobijaju stipendije i odlaze na usavršavanje.

11.11.2009 - NA PREDAVANJA ODLAZE U PIDŽAMI I PAPUČAMA - Zahvaljujući Open Society Institutu iz Njujorka Aleksandra Simić, 21-godišnja studentkinja Filološkog fakulteta i biša učenica kruševačke Gimnazije će narednih godinu dana provesti na Univerzitetu Vermont u Americi. Ona je izabrana da predstavlja Srbiju u projektu kojim je obezbeđeno 40 stipendija za studente iz zemalja bivše Jugoslavije, Ukrajine, Moldavije i Mongolije.

- Pre nego što smo došli u Ameriku, nas četrdesetoro je prošlo sedmodnevnu orijentaciju u Istambulu, gde su nam predavači bili profesori sa američkih univerziteta. Svi smo "razbacani" po različitim univerzitetima, a stipendija pokriva sve troškove – školarinu, smeštaj, ishranu, osiguranje, avionske karte, džeparac. U Americi ćemo biti godinu dana, a po povratku u svoju zemlju bićemo u obavezi da sprovedemo jedan projekat po planu koji ćemo uraditi ovde. – objašnjava Aleksandra.

Aleksandra Simić je rođena Brusjanka, a završila je filološko odeljenje u kruševačkoj Gimnaziji i potom upisala Filološki fakultet u Beogradu. Tvrdi da je studentski život u Americi potpuno drugačiji od onog u Srbiji.

- Živim u ogromnom kampusu sa oko 10.000 studenata, u pravom malom gradu. Pored svih koledža i domova, imamo i veliki tržni centar, pozorište, sportski centar sa terenima za sve zimske i letnje sportove, bazene, teretane, i biblioteku koja je uvek puna. Ponekad se desi da imaš predavanje u zgradi u kojoj živiš, samo sprat niže, tako da nije ništa neobično da se studenti pojave na predavanju u "jadrankama", iako je vani minus pet stepeni, u iscepanim majicama, neočešljani, u pidžami. I sama sam sebi jednom priuštila to iskustvo. Svi su veoma ležerni, čak i profesori. – priča Aleksandra.

Slobodno vreme studenti na Univerzitetu Vermont koriste za razne aktivnosti, od posmatranja ptica, igranje kvidiča, kao u Hariju Poteru, do učestvovanja u raznim volonterskim organizacijama.

- Čini mi se da lenjost ovde ne postoji. Išla sam na vožnju kanuom, volontirala na festivalu afroameričkog plesa, razvodnica sam u pozorištu, a učestvovaći i u Vagina monologues, performansu posvećenom borbi protiv nasilja nad ženama. Član sam i grupe Lifelines koja kroz aktivnosti u prirodi pomaže studentima da se razviju intelektualno, duhovno, socijalno i fizički. – nabraja Aleksandra.

Ona dodaje da se strogo poštuju pravila prema kojima je osobama mlađim od 21 godine zabranjen ulazak u bar.

- Vermont je mala država i potpuno svet za sebe, drugačiji od ostatka Amerike. Ljudi su posvećeni recikliranju, zdravoj, organskoj ishrani. Niko ne spominje Mekdonalds ili Burger king. Nekako su hipi. Svi su ljubazni i nasmejani, ali je teško ostvariti prisniji odnos i značajnije se zbližiti. Ponekad mi se osmesi čine veštačkim, a najviše se družim sa internacionalnim studentima. Nedostaje mi i Sunce. Odrasla sam na Kopaoniku, ali mi hladna klima ovde baš i ne prija. – zaključuje Aleksandra.

Aleksandra Simić planira da se u Srbiju vrati juna naredne godine. Predstojeće praznike provešće u Kaliforniji i Čikagu, gde ima više Sunca i ljudi iz naših krajeva.

Aleksandra je pozivnicu da provede godinu dana u Americi dobila nakon višemesečnog procesa testiranja i intervjua.

- Bitni preduslovi su, osim istaknutog akademskog uspeha, bili i vanfakultetsko angažovanje u vidu volontiranja, učestvovanja u izradi različitih projekata, takmičenja, interesovanja i naravno naša vizija delovanja u društvu. – kaže Aleksandra.

Aleksandra još uvek nije sigurna koji će projekat sprovesti kada se vrati u Srbiju, ali kaže da je najbliža ideja da to bude nešto vezano za zaštitu žena od nasilja.