Apatija ili bunt?

Ocena korisnika:   / 0

Apatija, depresija, beznađe… Da li su to pojmovi koji kao bauk vladaju našim društvom ili su plasirani da bi nas skrenuli sa suštine problema i odveli nas na neki drugi put? Da li je to naša stvarnost ili samo privid?

Na jednoj strani, onoj stvarnoj, životnoj, imate totalno beznađe, a na drugoj imaginarnoj, medijskoj, potpunu histeriju.

Nekakvi umišljeni likovi, polusvet, moralno i obrazovno potpuno prazni, na raznim muzičkim nadmetanjima, farmama i velikim bratovima promovišu pravila ponašanja i življenja. Da li su naši životi toliko prazni i dosadni da nam je potrebno da živimo njihove živote, da se zgražavamo ili divimo, ili nam je to ipak samo uteha da ima i gorih od nas?

Svi smo se nekada nekome nasmejali kradom, iza leđa. Sada nam je omogućeno da radimo to javno, bez ustezanja i griže savesti, da se podsmevamo i prepričavamo, a u stvari da zaboravimo suštinu, ono što razara naše živote i oduzima nam dah. To je činjenica da živimo sve lošije i da nam je sve gore.

Slični njima, na izgled suptilniji, zaluđuju nas raznim političkim saopštenjima i obmanama. Koliko puta su nas slagali, a mi oprostili, koliko puta nas ponizili, a mi zaboravili? Koliko puta smo rekli, dobro je, može biti i gore? Koliko puta smo se osećali kao bića drugog reda dok smo stajali na šalterima, čekali u čekaonicama, smrzavali se u stanovima, slušali glupava obrazloženja i neosnovana pravdanja?

Da li je odgovor na sva poniženja APATIJA? Da li trpimo sve to zato što nam je neko na televiziji rekao da smo apatičan narod, ili jednostavno zato što više nemamo nikakvih ideja i zato što više ne možemo nikome da verujemo?

Nemamo ideju gde da tražimo posao, kako da platimo račune, kako da se osamostalimo, da li da planiramo decu, kako da se školujemo, kako da otplatimo kredite, šta smemo da jedemo, a šta da pijemo, šta ćemo danas, a šta sutra. Od svega smo digli ruke, ali na spas iz kutije još uvek čekamo.

Uporno pratimo vesti, dnevnike, debate, isčekujući da neko izgovori čarobne reči: “Ljudi, od danas nam je krenulo!“

Umesto toga saznali smo da je depresija najrasprostranjenija bolest u svetu, da imamo kolektivnu amneziju, da smo meteoropate, da treba da pratimo bioprognozu i redovno uzimamo prepisanu terapiju. Ispade da smo svi, ama baš svi, bolesni, a ne tužni, povređeni, prevareni…

Bolesniji nas prave bolesnima, luđi nas prave ludima, pokvareni nas prave lošima.

Tuga i razočarenje nisu bolest, ali su dobar preduslov za BUNT.

Pokažite svoje pravo lice, zatražite ljubaznost na šalteru, ne nosite poklone doktoru, zahtevajte da vam vrate kusur, poklonite ono što vam ne treba, potpišite peticiju, pozdravite komšiju, kažite istinu, ostavite poniznost kod kuće, podignite glas i isključite TV.

To vas neće nahraniti, ali će vam vratiti dostojanstvo.

Koračajte napred jer više i ne znate šta je bilo nazad i nema više ničeg što se nije dogodilo i nema ničeg što se neće dogoditi, sve je već viđeno.

izvor:037ks.com, Tanja Ilić