Začarani krug

Ocena korisnika:   / 0

Energija našeg društva ne može se meriti ni sa energijom jednog puža. Koliko god spor bio, on ipak ima cilj i ne mora da žuri jer sve što mu je potrebno nosi sa sobom. Mi se vrtimo u krug besciljno, mi nemamo ništa svoje i ne žurimo nikud, jer ne znamo ni odakle smo došli ni kuda da krenemo.

Bezidejnost se kompenzuje sa suverenitetetom, identitetetom, kredibilitetom… Kao anatema ovi pojmovi vladaju našim društvom i više niko i ne zna šta u stvari oni znače. Svet smo podelili na neprijatelje i braću, a sebe na izdajnike i patriote. Od neprijatelja očekujemo novac, a od braće dovoljna je ljubav.

Najnoviji krah u pregovorima neće promeniti ama baš ništa, samo će sunovrat biti brža. Ništa dobro nismo ni očekivali. Dokazali smo po ko zna koji put da inat ima neverovatnu snagu, da je odgovornost opšta stvar, da je tvrdoglavost vrlina. I više nije bitno ko je za Evropsku uniju, ko je za Rusiju, a ko za Kinu, bitno je da više nemamo nikakav plan, da ne možemo ni da pretpostavimo kakva će biti naša budućnost, i to ne samo ljudi sa Kosova već svih nas. Mi uvek tražimo još jednu šansu jer imamo vremena na pretek i mi uvek imamo opravdanja jer su se svi urotili protiv nas. Mi smo uvek u lošijoj poziciji i mi smo uvek ucenjeni. Još uvek živimo u vremenu cara Lazara i Vuka Brankovića i stalno iščekujemo još neku bitku koju ćemo izgubiti i kukati za izgubljenim, ali u isto vreme biti moralni pobednici u osiromašenoj državi i razorenom društvu. Hoćemo napred, a svo vreme se saplićemo i padamo. Osvrćemo i gledamo odakle smo došli, a ne vidimo kuda idemo. Vrtimo se u tom začaranom krugu već godinama i ne primećujemo da nas vrtlog sve više vuče ka dnu, u ambis odakle nema povratka.

I više nema nikakvih komentara, možda po neka reč. Ljudi se pitaju za zdravlje, porodicu, kakvo će vreme da bude… Čini mi se da se nikada do sada Sunce nije isčekivalo sa takvom željom i nestrpljenjem. Valjda zato što Sunce bedu čini podnošljivijom.

izvor:037ks.com, Tanja Ilić