Kruševački Jugoprevoz može i bez otpuštanja

Ocena korisnika:   / 0

KRU­ŠE­VAC - Od ka­da je naj­ve­ći rad­nič­ki kon­zor­ci­jum u obla­sti sa­o­bra­ća­ja u Sr­bi­ji ot­pla­tom po­sled­nje ra­te od 43,5 mi­li­o­na di­na­ra po­stao vla­snik 80 od­sto ka­pi­ta­la kru­še­vač­kog „Ju­go­pre­vo­za“, za­po­sle­ni, ko­je gra­đa­ni u ša­li na­zi­va­ju „ga­zda­ma“, jer ta­ko i po­slu­ju, uve­ćao je vred­nost ulo­že­nog ka­pi­ta­la.

Za­ra­de u „Ju­go­pre­vo­zu“ bi­le su skrom­ne to­kom ot­pla­te ak­ci­ja. U 2010. go­di­ni pro­seč­na ne­to za­ra­da je 26 hi­lja­da di­na­ra. In­ve­sti­ra­nje, me­đu­tim, već go­di­na­ma se od­vi­ja u kon­ti­nu­i­te­tu.

Sa­mo u ob­no­vu vo­znog par­ka ulo­že­no je 78 mi­li­o­na di­na­ra. „Ju­go­pre­voz“ sa­da, po­red me­đu­grad­skih i lo­kal­nih li­ni­ja, pre­vo­zi put­ni­ke na ce­loj te­ri­to­ri­ji Ra­sin­skog okru­ga. Ru­ko­vod­stvo, na če­lu sa di­rek­to­rom Ži­vo­tom Cvet­ko­vi­ćem, sma­tra ve­o­ma zna­čaj­nim pot­pi­san ugo­vor o pre­vo­zu sa Op­šti­nom Tr­ste­nik.

– Po­sto­ja­li su po­je­din­ci ko­ji su od­vra­ća­li za­po­sle­ne od ak­ci­o­nar­stva, ali su bi­li ja­či oni ko­ji su mi­sli­li na bu­duć­nost. Na­še za­ra­de bi­le su skrom­ne, a ce­ne kon­ku­rent­ne, ta­ko da tre­ba oda­ti pri­zna­nje svi­ma ko­ji su ima­li hra­bro­sti da uđu u ovaj po­sao. Na­ro­či­tu za­hval­nost du­gu­je­mo AIK ban­ci i Ko­mer­ci­jal­noj ban­ci, ko­je su nam ve­ro­va­le i uspe­šno nas pra­ti­le, i ta­ko smo ostva­ri­li in­ve­sti­ci­je, na­ro­či­to u obla­sti na­bav­ke auto­bu­sa – re­kao je Cvet­ko­vić.

Rad­nič­ki kon­zor­ci­jum „Ju­go­pre­vo­za“, ko­ji je na po­čet­ku imao 555 čla­no­va, po­be­dio je na auk­cij­skoj pro­da­ji 24. no­vem­bra 2005. go­di­ne. Kon­zor­ci­jum je imao za kon­ku­ren­ta jed­no fi­zič­ko li­ce, ko­je je od­u­sta­lo na 210 mi­li­o­na di­na­ra. Po­čet­na ce­na je iz­no­si­la 36.200.000 di­na­ra. Kon­zor­ci­jum se ta­da oba­ve­zao da će u fir­mu in­ve­sti­ra­ti naj­ma­nje 23.848.000 di­na­ra, što je i uči­nje­no. Sa­da se to sma­tra naj­u­spe­šni­jom pri­va­ti­za­ci­jom u Kru­šev­cu. Ma­lo­broj­ni kri­ti­ča­ri ospo­ra­va­ju uspe­he fir­me, ali po­da­ci go­vo­re da u ovom ko­lek­ti­vu ne­ma ot­pu­šta­nja, a po­ja­vlju­je se i po­tre­ba za no­vim rad­nim me­sti­ma.

– Ja sam ov­de du­go, još ne­ko­li­ko go­di­na, pa ću u pen­zi­ju, a de­se­ti sam na spi­sku ak­ci­o­na­ra. Ima­li smo sre­ću da ostva­ru­je­mo do­bru sa­rad­nju sa ru­ko­vod­stvom. Po­sto­ji ma­nji broj onih ko­ji ni­su ušli u ak­ci­o­nar­stvo, a mi ka­že­mo da su po­be­di­li oni ko­ji vo­le ovo pred­u­ze­će i raz­mi­šlja­ju o bu­duć­no­sti pred­u­ze­ća i na­še de­ce – sma­tra Do­bri­ca Sta­noj­lo­vić, šef Slu­žbe obez­be­đe­nja.

Za­bo­ra­vi­mo sa­mo­u­pra­vlja­nje

Op­ti­mi­zam me ni­je na­pu­štao svih ovih go­di­na i ja sam se tru­dio da ga de­le i dru­gi za­po­sle­ni, bi­li ak­ci­o­na­ri, ili ne. Uspe­va­li smo da odr­ži­mo po­tre­ban ni­vo rad­ne di­sci­pli­ne i kul­tu­re op­ho­đe­nja, me­đu­sob­no, i pre­ma ko­ri­sni­ci­ma na­ših uslu­ga. Do­go­vo­rom smo ku­ću gra­di­li, uz na­sto­ja­nje da za­bo­ra­vi­mo na deo sa­mo­u­pra­vljač­kog po­na­ša­nja i pri­la­go­di­mo se no­vim uslo­vi­ma, ob­ja­šnja­va Đor­đe Ste­vić, pred­sed­nik Sa­mo­stal­nog sin­di­ka­ta.

N. Popović